Slovenija posle Tur de Fransa: Podvučeno žutom
21. septembar 2020.
Žuto je ovih dana nacionalna boja u Sloveniji. Možete je videti na ulicama i trgovima, na benzinskim pumpama, u prodavnicama i kancelarijama. I na univerzitetu.
„Spremili smo žute majice za sve na našem fakultetu, oko 200 komada. Ovaj ponedeljak je lud dan“, kaže za DW Radoje Milić. On je šef Laboratorije za fiziologiju Instituta za sport pri ljubljanskom Univerzitetu. Pored toga, on je i svojevrsni mozak slovenačkog biciklizma. Od 1988. radi na testovima performansi, razvija planove treninga i obučava mlade trenere.
Ono što ste mogli da vidite na Tur de Fransu – prvo dominantni nastup Primoža Rogliča, a zatim i neverovatan manevar preticanja Tadeja Pogačara koji nema ni 22 godine – vrhunac je Milićevog rada koji traje već više od 30 godina. „1990. smo sa Bogdanom Finkom na juniorskom svetskom prvenstvu osvojili prvu bronzanu medalju. Fink je sada sportski direktor ’Adrija mobajla’, a njemu sam nekad bio i tata i mama“, priseća se uz osmeh Milić.
Posle Finka, stigle su i druge medalje za mlade slovenačke bicikliste. Janez Brajkovič bio je 2004. svetski prvak u trci na hronometar u kategoriji do 23 godine, Matej Mohorič 2013. svetski prvak u drumskoj trci, takođe u kategoriji do 23 godine. Isto to Mohorič je osvojio i godinu dana ranije, u kategoriji juniora. Simon Špilak takođe je osvajao medalje na juniorskom svetskom prvenstvu 2004. godine. To su izvanredni rezultati za zemlju koja ima samo dva miliona stanovnika.
Suviše dobar za svoje godište
Još jedan Slovenac bio je suviše dobar za juniorsko svetsko prvenstvo: Tadej Pogačar. Prošle jeseni, kada je tek napunio 21 godinu, prešao je u kategoriju ispod 23 godine (U23) i startovao u muškoj trci Svetskog kupa. A u vreme kada je imao samo 20, završio je kao treći na Vuelti u Španiji.
„Čudo od deteta.“ Tako je Pogačara opisao trener slovenačkih omladinaca Miha Koncilija i to u vreme kada je i dalje verovao da će njegov štićenik ostati drugi, iza starijeg sunarodnika Rogliča. Pogačar je na 36,2 kilometra brdskog hronometra nadmašio i očekivanja onih koji ga dugo poznaju.
Koncilija u izjavi za DW ukazuje da je to veoma važan kontinuitet. On Pogačara trenira od njegove desete godine. „Tada je bio 10-20 centimetara niži. Nedostatak kilograma posebno je bio uočljiv kada je vozio uz vetar. Tadej je morao da se bori i mislim da mu je to pomoglo“, kaže Koncilija.
Milić: Tu je sve bilo čisto
Pogačar se kontinuirano razvijao, iz godine u godinu bivao je sve bolji. „Nismo znali da će postići nešto kao ovo sada u Francuskoj, ali znali smo da je veliki talenat. I videli smo da vredno radi na sebi“, kaže slovenački trener Koncilija.
I stručnjak sa ljubljanskog Instituta za sport Milić ima sličan stav: „Imamo mnogo podataka o Pogačaru, počev njegove od 14. godine. Svake godine je rađeno po nekoliko testova, jer je on još u ranom uzrastu prepoznat kao talenat“, kaže Milić za DW.
Milić sa samopouzdanjem za sebe kaže da ume, na osnovu podataka o razvoju, da prepozna da li se neko dopinguje. U slučaju Pogačara tvrdi: „Tu je sve bilo čisto.“
Pogačarov razvoj Milić pripisuje njegovom talentu, vrednom radu, ali i, kako kaže biciklističkoj inteligenciji. „Imali smo sportiste koji su imali slične vrednosti kao on, ali Pogačar to ume i da prenese na stazu. Zna kako dobro da se postavi i prepoznaje svoje šanse. Ima veoma visok biciklistički IQ“.
Pa ipak, nastup na pretposlednjoj etapi Tur de Fransa iznenadio je i Milića. „Davao sam mu deset odsto šansi da može da pobedi Roglicča“, kaže. Mnogi drugi mladom Slovencu nisi davali ni toliko.
Rad sa mladima
Činjenica da su se dvojica Slovenaca našla na postolju u Parizu ima veze sa velikim brojem trka, ali i svestranom podrškom Instituta za sport iz Ljubljane. „Imamo dogovor sa biciklističkim savezom da testiramo mlade vozače. Sa njima radimo dva, tri, ponekad i četiri puta godišnje, u zavisnosti od programa. Pretimo ih do 23. godine. Posle toga su oni ili amaterski vozači na veoma visokom nivou ili postaju profesionalci“, kaže Milić.
Kada je DW prošle godine posetio ljubljanski Institut za sport, upravo se radio test performansi. Na desetine devojčica i dečaka čekalo je u hodnicima. To su tada bili ski-skakači, mladi koji se bave sportom u kojem je Primož Roglič, danas drugi na Tur de Fransu, takođe nekada kao omladinac briljirao. Milić je Rogliča testirao 2013, u vreme kada je okrenuo leđa skakaonicama zbog jedne povrede pri doskoku.
U okviru programa rehabilitacije vozio je bicikl, a onda, kada je počeo ozbiljno da trenira, pobedio je nekoliko bivših profesionalaca u jednoj od mnogih amaterskih trka. To ga je i odvelo do Milića.
„U početku su sportski direktori bili sumnjičavi“, seća se Bogdan Fink početaka. „Primož je prvo morao da nauči da vozi na pelotonu, odnosno trenažeru. Fascinantno kod njega je to što dva puta ne greši“, kaže Fink. Da izgubi još jedan Tur de Frans u hronometeru – to mu se ove subote prvi put dogodilo.
Sumnje – ali bez dokaza
Ni Fink ni Milić nisu iznenađeni time što se sumnja u uspeh dvojice Slovenaca i što se pominje doping. Ali kažu da su za svoje štićenike spremni da stave i ruku u vatru. Pitanja se bude zbog takozvane operacije „Aderlas“ – istrage o dopingu u vezi s nemačkim lekarom iz Erfurta Markom Šmitom, čiji su klijenti bili i dvojica slovenačkih profesionalnih biciklista, Borut Božič i Kristijan Koren, kao i menadžer Milan Eržen.
Fink danas kaže da su to davne generacije biciklista. Eržen jeste neko vreme bio sportski direktor u „Adrija mobajlu“, ali, podseća Fink, „već je bio otišao kad je Primož došao kod nas“.
Na pitanje da li je on ili neko drugi iz tima imao kontakt sa dr Markom Šmitom, Fink se sarkastično smeje i odgovara: „O doktoru Šmitu sam čuo samo iz medija, a mislim i Primož.“ Za sada nije poznato da postoji veza Rogliča ili Pogačara sa lekarom iz Erfurta.