BiH: Naši heroji, tuđi zločinci

Stav ministarke kulture i sporta u Federaciji BiH Sanje Vlaisavljević, da osobe osuđene za ratne zločine nakon odslužene kazne moraju biti rehabilitovane, izazvao je mnoge kritike.

Ona je komentarisala izjavu predsednice FBiH Lidije Bradare o Dariju Kordiću, da je „valjda prestao biti osuđenik za ratni zločin“ nakon što je odležao kaznu, te da se ona „ne odriče prijatelja“.

Kordića je Haški tribunal osudio na 25 godina zatvora zbog ubistva 116 bošnjačkih civila u selu Ahmići. Bio je predsednik HDZ-a BiH i visoki funkcioner samozvane Herceg-Bosne tokom rata. Na slobodu je izašao posle dve trećine odslužene kazne.

Nakon što je Vlaisavljević podržala Bradarin stav, udruženja civilnih žrtava pozvali su na njenu smenu. Ističući saosećanje zbog žrtava u Ahmićima, ministarka je rekla da je posredi dnevna politika: „Bojim se da je odmazda prema novoj Vladi počela preko mene, igrajući se s najvećom boli žrtava genocida i pokolja.“

Reagovali su i iz Ureda visokog predstavnika u BiH, saopštivši da se ratni zločini ne mogu poništiti, a da izdržana kazna ne znači da su zločini nestali.

Brkić: „Moramo osuditi ratni zločin“

Josip Brkić, zamenik ministra spoljnih poslova BiH, i stranački kolega Bradare iz HDZ-a koji je kandidovao i Vlaisavljević za ministarku, smatra da veličanje ratnih zločinaca i negiranje genocida ne vode pomirenju.

„Bez obzira na ime i prezime, moramo osuditi ratni zločin i očekivati da svi osuđeni odsluže kazne. Tako dajemo doprinos u konačnom razumevanju događanja iz devedesetih godina“, kaže Brkić.

Jahja Muhasilović, profesor međunarodnih odnosa na Međunarodnom univerzitetu u Sarajevu, stavove javnih funkcionera o rehabilitaciji osuđenih za ratne zločine drži poražavajućim: „Govoriti na taj način, izuzev što nije ljudski, jeste nehumano, anticivilizacijski i antidržavno“, kaže za DW.

Smatra da se većina osuđenih nije pokajala, niti suočila s sopstvenim zločinom.

„Ili su izrazili pokajanje samo zbog puštanja na prevremenu slobodu“, kaže on, te veruje da „stoga nije moguća ni njihova resocijalizacija u društvo“.

„Mnogi od njih nastavili su s pređašnjim narativom. Oni su samo 'izvođači radova' određenih politika koje su Zagreb i Beograd vodili prema BiH“, zaključio je Muhasilović.

Međutim, najviši funkcioneri ne prezaju od podrške osuđenima za ratne zločine.

„Ratko Mladić je vojnik, a ne ratni zločinac. Svedočio sam u njegovu obranu“, rekao je Milorad Dodik, sada predsednik Republike Srpske. Dodik negira da je zločin u Srebrenici zapravo genocid, a pre nekoliko godina otvorio je studentski dom na Palama nazvan po Radovanu Karadžiću. I Mladić i Karadžić osuđeni su na doživotni zatvor.

„Blag, ali hrabar i istrajan čovek koji je na svaki način sličio na svoj narod“, rekao je predsednik SDA Bakir Izetbegović za generala Rasima Delića, osuđenog zbog zločina odreda El Mudžahid nad zatočenim vojnicima bosanskih Srba.

„General Mahmuljin nije naredio niti izvršio zločin“, bila je reakcija iz SDA na presudu od osam godina zatvora Sakibu Mahmuljinu.

Prema analizi presuda koje je izrekao Haški sud, za ratne zločine u BiH ukupno je osuđeno 75 osoba na ukupno 1.082 godine zatvora.

Među osuđenima je najviše Srba koji su osuđeni na ukupno 754 godine zatvora. Čak 51 Srbin je osuđen za zločine nad nesrpskim stanovništvom u BiH i u toj grupi je i jedan osuđenik po nacionalnosti Hrvat.

Osuđeno je i 17 Hrvata na 277 godina zatvora za zločine nad nehrvatskim stanovništvom, dok je za zločine nad nebošnjačkim stanovništvom osuđeno pet Bošnjaka i jedan Hrvat kao pripadnik Armije BiH, na ukupno 51 godinu zatvora. Na svih sedam presuda doživotnog zakona presuđeni su Srbi.

„Nedostatak moralnih vrednosti“

Kakvu poruku društvu šalju javni funkcioneri s podrškom osuđenima za ratne zločine?

„BiH je država apsurda, s tri istine. Svi imaju svoje heroje i tuđe zločince, a istina je samo jedna“, za DW kaže Vehid Šehić, politički analitičar i predsednik Strateškog odbora koalicije nevladinih organizacija „Pod lupom“.

Podseća i na osuđene koji su izdržali kaznu te se kandidovali za javne dužnosti, ali i na to da ne postoji zakonska odredba za oduzimanje građanskih prava.

„Ovde je drugi problem – političke stranke koje ih kandiduju“, navodi Šehić, „To je nedostatak moralnih vrednosti.“

„Osuđeni za ratne zločine su nacionalni heroji. Još uvek je teza 'branili smo se u odbrambenom ratu, a u odbrambenom ratu nema ratnih zločina'. Nema moralnog ozdravljenja društva jer ne želimo suočavanje s prošlošću. To je savršena podloga za razvijanje necivilizacijskih stavova“, kaže Šehić.

„Nacionalističke politike neće odustati“

I Amer Delić iz Centra za nenasilnu akciju (CNA) koji promiče kulturu dijaloga, podseća da se na prostoru bivše Jugoslavije, a najviše u BiH, stotine osoba vratilo u zajednicu nakon što su odslužili zatvorske kazne, neki od njih izabrani na javne dužnosti te sreću žrtve i svedoke.

„Kao društvo, trebalo bi da želimo da resocijalizujemo, a ne rehabilitujemo počinioce ratnih zločina. Nikako negirati zločine, relativizovati patnju i slaviti počinioce“, smatra ovaj mirovni aktivista.

Delić upozorava da se još uvek čvrsto favorizuju sopstvene, a nipodaštavaju tuđe žrtve.

„Nacionalističke politike neće odustati od onih koji su doprineli njihovom pozicijama. To je njihova osnovna poruka – da 'nisu uzalud robijali i da je vredelo žrtve'.“

„Mlađe generacije, po njima, tako bi trebalo da nastave, ne srameći se onih što su u njihovo ime stotine i hiljade nevinih ljudi poslali u smrt, a porodicama ostavile neprolaznu bol“, zaključuje Delić.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.