Data centri – važni i omraženi

Dicenbah je gradić sa oko 35.000 stanovnika. U okolini je poznat pre svega po šumskom bazenu i arhitektonski neobičnom vidikovcu. Po lepom vremenu sa njega se vidi Frankfurt na Majni, udaljen dvanaestak kilometara.

Upravo taj geografski položaj je jedan od razloga zašto je američki Gugl tamo odlučio da uloži nekoliko milijardi evra za izgradnju novog računarskog centra. Šire područje Frankfurta jedna je od najvažnijih regija za data centre u Evropi.

U Frankfurtu se nalazi DE‑CIX, najveći internet čvor na svetu. U trenucima najvećeg opterećenja, kroz njega prolazi više od 17 terabita podataka u sekundi. To odgovara količini podataka koja bi nastala kada bi gotovo 3,5 miliona ljudi istovremeno gledalo film u HD kvalitetu.

Već sada na širem području Frankfurta postoji 76 centara za obradu podataka. U svetu ih ima oko 12.000 – i broj brzo raste.

Treba ih još mnogo...

Internet je odavno postao neizostavan deo modernih društava. I stalno nastavlja da raste. Posebno sa naglim razvojem veštačke inteligencije (VI) nastaju sve veće količine podataka.

Da bi se ti podaci obradili i skladištili, kao i da bi se omogućio nesmetan rad cloud-servisa i veb-aplikacija, potrebni su ogromni serverski kapaciteti. Upravo zato centri za obradu podataka čine ključni stub savremenog interneta.

Zbog toga data centri imaju i veliki značaj za nacionalnu bezbednost modernih industrijskih država, jer bi bez njih njihova ekonomija i društvo jedva mogli da funkcionišu. Ključni procesi u snabdevanju energijom i zdravstvenom sistemu, upravljanje finansijskim tokovima, logistika transporta i mnoge druge oblasti odvijaju se preko ovih čvorišta.

Zato data centri u Nemačkoj spadaju u posebno zaštićenu infrastrukturu. Koliki značaj im pridaje vlada videlo se u martu 2026. godine kada je predstavljena nova Nacionalna strategija za obradu podataka. Prema tim planovima, do 2030. kapaciteti data centara u Nemačkoj trebalo bi da se udvostruče – i da bi se smanjila zavisnost od provajdera izvan Evrope.

Meta napada svake vrste

Činjenica da se danas gotovo sav digitalni promet oslanja na centre za obradu podataka te objekte čini i mogućim metama napada. Poslednjih godina naročito je porastao broj sajber napada.

Nemačka centralna banka izvestila je u januaru 2026. da njeni IT sistemi beleže više od 5.000 sajber napada u minutu. U pravilu, data centri su dobro zaštićeni od takvih pretnji, kao i od mogućih sabotaža.

Zato se ti objekti često osiguravaju kamerama, ogradama i bodljikavom žicom. I to s dobrim razlogom: da i fizička oštećenja u data centrima mogu da imaju ogromne posledice moglo se videti, na primer, u martu 2021. kada je u Strazburu u jednom od najvećih data centara u Evropi izbio veliki požar.

Više od 3,6 miliona veb-sajtova je prestalo da radi, a brojni klijenti su trajno izgubili svoje podatke, jer su i njihove sigurnosne kopije bile smeštene u istoj zgradi.

Rakete na IT-infrastrukturu

U međuvremenu su centri za obradu podataka postali i strateške mete u oružanim sukobima. Tokom rata u Ukrajini napadači su svesno gađali IT‑infrastrukturu kako bi otežali vojne operacije i ozbiljno poremetili civilno snabdevanje.

Napada je bilo i na području Persijskog zaliva: Teheran je dronovima i raketama napao tri postrojenja američkog cloud provajdera Amazon Web Service u Bahreinu i Ujedinjenim Emiratima. Ti napadi izazvali su ozbiljne poremećaje u radu banaka, platnih platformi i drugim sistemima.

Ubrzo nakon toga iransko rukovodstvo je na Telegramu objavilo listu sa još tridesetak mogućih ciljeva američke IT‑infrastrukture u regionu. Među njima su bili centri za obradu podataka, istraživačke ustanove i kancelarije različitih tehnoloških giganata, kao što su IBM, Gugl, Palantir i Orakl.

Od tada se užurbano raspravlja o zaštiti takvih objekata, uključujući i protivvazdušnu odbranu.

Mnogo energije, mnogo vode – i malo zaposlenih

Zato postaje sve važnije pronaći odgovarajuće, dobro obezbeđene lokacije za izgradnju novih data centara.

Međutim, takvi projekti kod lokalnog stanovništva ne nailaze na oduševljenje: protivnici ukazuju na velike količine ne samo električne energije, nego i pijaće vode koje ti centri troše za pogon i hlađenje postrojenja.

Osim toga, oprema se brzo troši i menja tako da se stvaraju velike količine elektronskog otpada. Zbog toga se na mnogim mestima intenzivno radi na povećanju efikasnosti, korišćenju otpadne toplote i upotrebi obnovljivih izvora energije za njihov rad.

Problematičnom se smatra i činjenica da se tu ulažu milijarde evra, ali nastaje veoma malo radnih mesta. Iako se data centri prostiru na desetinama hiljada kvadratnih metara, u njima najčešće ne radi ni stotinjak ljudi.

Ekonomska korist za lokalnu zajednicu obično nastaje indirektno, na primer tako što tamo dolaze druge kompanije koje zavise od IT infrastrukture.

Hvala, ali ne kod nas...

Zbog svega toga je sve više protesta protiv takvih centara u različitim delovima sveta.

U Čileu je 2024. jedna ekološka grupa uspela da spreči izgradnju data centra za aplikacije veštačke inteligencije.

U američkoj saveznoj državi Mejn parlament je u aprilu 2026. uveo moratorijum na gradnju centara snage veće od 20 megavata zbog straha od posledica po ekonomiju i životnu sredinu. Guvernerka Mejna, Dženet Mils, morala je da uloži veto kako bi sprečila stupanje zakona na snagu.

Ni u Nemačkoj ne dobijaju svi projekti zeleno svetlo. Dok je u Dicenbahu izgradnja u toku, u tridesetak kilometara udaljenom Gros‑Gerauu sličan projekat je propao.

Američki investitor Vantage Data Centers tamo je planirao da uloži 2,5 milijarde evra u izgradnju novog centra za obradu podataka. Ali većina u gradskom parlamentu je odbila projekat uz obrazloženje da je prevelik, te da su „previše neizvesne“ njegove posledice na životnu sredinu i društvo.