Ekonomski bum Argentine nakon trijumfa u fudbalu?

Mundijal 2022. okončan je spektakularnim dvobojem Argentine i Francuske. Domaćin Katar decenijama će osećati ostavštinu tog turnira čiju su organizaciju pohvalili mnogi gosti – pa i oni sa Zapada, gde se ta zemlja i kritikovala zbog situacije s nepoštovanjem ljudskih prava ili položaja ekonomskih migranata.

Stručnjaci su u prošlosti u više navrata istraživali efekte organizacije velikih sportskih događaja (poput Olimpijskih igara ili prvenstava sveta u fudbalu) na ekonomiju zemlje-domaćina. Pritom su dokazani privredni efekti (i na kraju krajeva profit) bili sve u svemu manji od očekivanih, a sam efekat organizacije bio je kratkoročan. Nešto manje istraživanja posvećeno je tome na koji način osvajanje titule na Mundijalu utiče na zemlju iz koje dolaze prvaci sveta?

-pročitajte još: Bilo je velikih, Mesi je najveći

Porast BDP

Pet različitih nacija osvajalo je titule najbolje ekipe na proteklih sedam Mundijala: Brazil (1994, 2002), Francuska (1998, 2018), Italija (2006), Španija (2010) i Nemačka (2014). U šest od sedam slučajeva domovina prvaka sveta je u godini održavanja turnira zabeležila veći BDP nego u dve prethodne godine.

Brazil je 1994. imao rekordan rast privrede d 5,9 odsto. Slično se dogodilo i 2002. – kada je Brazil u finalu bio bolji od Nemačke, a privreda porasla 3,1 odsto. Znatno veći rast BDP nego godinu dana ranije (1,4%) ili u godini nakon turnira (1,1%).

Francuska je 1998. na domaćem terenu osvojila svoju prvu zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu, a nacionalna ekonomija u toj godini porasla je za 3,6 odsto – znatno više nego 1997 ili 1999. No, nešto drugačije je bilo 2018. U godini u kojoj su Francuzi osvojili drugu titulu prvaka sveta, tamošnja privreda zabeležila je nešto slabiji rast (1,9%) nego u godini uoči Mundijala (2,3%).

Italijanski uspeh na Mundijalu 2006. pratio je rast BDP od 1,8 odsto, što znači da je te godine bio snažniji od godine pre toga (0,8%) i godine nakon turnira u Nemačkoj (1,5%). I u Nemačkoj se 2014. osetio „efekat Mundijala“: nacionalna ekonomija je u toj godini porasla za 2,2 odsto, što je bilo osetno više nego u 2013. (0,4%) ili u 2015. (1,5%).

Španci su 2010. osvojili svoju prvu titulu prvaka sveta. U toj godini koju je obeležila velika ekonomska kriza, njihova privreda ipak je uspela da poraste za 0,2 odsto. Godinu dana pre turnira, BDP je bio u minusu 3,8 odsto, a i u godini nakon Mundijala u Španiji je zabeležen pad BDP (-1,2%).

Nacionalni zanos

Da li je osvajanje titule prvaka sveta zaista razlog za privredni rast ili se radi o slučajnosti? Tokom Svetskog prvenstva 2014. godine, kolumnista Alen St. Džon u američkom magazinu „Forbs“ je napisao: „U mesecima nakon osvajanja titule na Svetskom prvenstvu izgleda da postoji kratkoročni rast stope produktivnosti. To se može zamisliti kao svojevrsna ’nacionalnu šećerna groznicu’ s kratkoročnim energetskim zamahom, koji onda opet opada.“

Da li je za rast BDP zaslužan porast domaće potrošnje, kao posledica slavlja zbog uspeha? O tome ne postoji mnogo podataka, a uz pomoć onih malobrojnih koji postoje, ipak se može naslutiti o čemu bi zapravo moglo da se radi. Pre Svetskog prvenstva 2022. Univerzitet Sari u Engleskoj sproveo je studiju iz koje proizlazi da rast BDP počiva pre svega na rastu izvoza, a ne na rastu domaće potrošnje ili investicija.

„Istraživanja potvrđuju tezu da uspeh na jednom od najprestižnijih i najuglednijih međunarodnih sportskih takmičenja ima potencijal da utiče na konjunkturni ciklus“, kaže autor studije Marko Melo. Podaci o rastu privrede su upoređeni s podacima iz onih zemalja koje nisu osvajale turnir.

Kriza u Argentini

Ekonomski bum bio bi blagoslov za Argentince. Ta zemlja je već godinama u krizi i uspesi na sportski terenima su bar na kratko odvratili pažnju od problema kod kuće. Recesija, inflacija, devalvacija domaće valute – oko 40 odsto Argentinaca (zemlje s oko 45 miliona stanovnika) živi ispod granice siromaštva.

Kriza je u Argentini u stvari trajnog karaktera – i ona praktično traje od kraha finansijskog sistema 2001. U ovoj godini se tako u zemlji prvaka sveta očekuje inflacija i do 100 odsto, dok za to vreme dugovi nastavljaju da rastu. S obzirom na tako teške probleme kod kuće, teško je za očekivati da će trijumf u katarskoj pustinji imati ikakve značajnije efekte na nacionalni BDP.

Razloga za zadovoljstvo ipak ima Argentinski fudbalski savez (AFA) koji će profitirati od buma prodaje sportskih artikala s grbom novog prvaka sveta. Potražnja za dresom Adidas s Mesijevom desetkom je, prema zvaničnim podacima, doslovno „eksplodirala“.

Adidas je uzgred „apsolutno zadovoljan“ poslovanjem u kontekstu Svetskog prvenstva 2022. Promet povezan s Mundijalom u ovoj godini bi mogao da iznosi do 400 miliona evra, a ubedljivo najveći deo toga realizovan je u četvrtom kvartalu ove godine.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.