Guglove milijarde za nemačku infrastrukturu

Danima se s nestrpljenjem očekivala vest: Gugl ulaže milijarde u nemačku digitalnu infrastrukturu. Pitanje je bilo gde će taj novac otići i za šta tačno? Ove sedmice je kalifornijska tehnološka kompanija konačno otkrila karte.

Na konferenciji za novinare u Berlinu, šef Gugla za Nemačku Filip Justus najavio je da će njegova kompanija u naredne četiri godine uložiti 5,5 milijardi evra u Nemačkoj.

To obuhvata izgradnju novog računskog centra u Dicenbahu u pokrajini Hesen. Pored toga, biće prošireni i postojeći centri u Minhenu, Frankfurtu i Berlinu.

Opšte olakšanje

Nemačka vlada reagovala je s velikim zadovoljstvom. „Želimo da od Nemačke napravimo vodeću lokaciju za serverske centre u Evropi“, rekao je ministar za digitalizaciju, demohrišćanin Karsten Vildberger iz, za agenciju Rojters.

Ministarka za istraživanje Dorote Ber vidi Guglovo ulaganje kao dokaz da je Nemačka atraktivno mesto za poslovanje. Guglovo angažovanje donosi „rast i dodatu vrednost za našu zemlju“.

I ministar finansija, socijaldemokrata Lars Klingbajl, pohvalio je planove: „To je tačno ono što nam sada treba.“

Taj zamenik kancelara izjavio je za agenciju dpa da je reč o „pravim investicijama u budućnost – u inovacije, veštačku inteligenciju, klimatski neutralnu transformaciju i buduća radna mesta u Nemačkoj“.

Gugl je saopštio da će investicije do 2029. godišnje obezbeđivati oko 9.000 radnih mesta u Nemačkoj.

Skepsa ipak opravdana

Profesorka Katarina Helcle, direktorka instituta Fraunhofer u Štutgartu, ne bi da srlja. S jedne strane, raduje se ponudi iz inostranstva, „jer pokazuje da smo privlačniji nego što sami mislimo“.

Ali, pomalo se i plaši, kaže za DW, jer se Nemačka možda upušta u novu zavisnost od SAD iz koje će kasnije „još teže moći da se izvuče“.

Za Volfganga Eplera iz Instituta za procenu tehničkih posledica i analizu sistema (ITAS) u Karlsrueu to je na prvi pogled „velika svota novca“. Ali, za DW dodaje: „Ako pogledate koliko ulažu SAD, recimo 500 milijardi dolara, onda je to samo sitnica.“

Prema poslovnoj agenciji Blumberg, obim investicije otkriva jaz između Evrope i SAD. Tehnološki giganti poput Majkrosofta i Gugla ili start-apovi poput OpenAI ulažu stotine milijardi dolara u izgradnju serverskih kapaciteta za veštačku inteligenciju.

Prema podacima Blumberga, nemački projekat trebalo bi da koristi do deset hiljada grafičkih procesora (GPU). Jedan jedini centar u Teksasu, koji razvijaju SoftBank, OpenAI i Orakl, koristiće oko pola miliona procesora.

Nije samo Gugl…

Ali nije Gugl najavio investicije u Nemačkoj. Koliko prošle sedmice Dojče Telekom je zajedno sa američkim proizvođačem čipova Nvidiom najavio ulaganje u računski centar u vrednosti od oko milijardu evra.

Ukupno, prema podacima udruženja Bitkom, operateri serverskih centara u Nemačkoj će ove godine investirati oko 12 milijardi evra.

U septembru je francuski koncern Data4 najavio investicije od oko dve milijarde evra i u Hanauu položio kamen-temeljac za svoj prvi računski centar u Nemačkoj.

U Inovacionom parku veštačke inteligencije u Hajlbronu trebalo bi da nastane najveći ekosistem veštačke inteligencije u Evropi, sa fokusom na dizajn čipova.

Rastuća potreba za računarskom snagom u oblasti veštačke inteligencije trenutno podstiče pravi građevinski bum serverskih postrojenja. Kapacitet tih računarskih farmi u Nemačkoj gotovo će se udvostručiti do 2030. godine, pokazala je nedavna studija Bitkoma.

…i ne samo Nemačka

Evropska unija je u februaru najavila plan u vrednosti od 200 milijardi evra za podsticanje razvoja veštačke inteligencije, s ciljem da se do 2032. godine utrostruči kapacitet.

Dojče Telekom vodi razgovore sa različitim kompanijama o izgradnji takozvanih giga-fabrika za veštačku inteligenciju. Međutim, sve napreduje sporo, a EU još nije objavila konkretan plan o tome kako će se procenjivati ponude i raspoređivati sredstva.

Zeleno obećanje

Gugl je zvanično postavio cilj da dugoročno minimizuje uticaj na klimu i životnu sredinu. Kod novog postrojenja u Dicenbahu planira se korišćenje i ponovna upotreba viška toplote.

Otpadna toplota trebalo bi da se isporučuje u lokalni sistem i snabdeva više od dve hiljade domaćinstava toplom vodom i grejanjem.

Klimatski neutralan računski centar? Katarina Helcle je skeptična, ali ne i pesimistična. Ne znam da li ćemo zaista dostići nultu emisiju, kaže ona, „ali trebalo bi da razmislimo kako da, ako već sami ne gradimo računske centre, bar razvijamo tehnologije koje će se u njima koristiti – tu vidim prave šanse za nas.“

Oboje stručnjaka s kojima je DW razgovarao pozivaju na oprez. Ne sme se zaboraviti da će američka kompanija skladištiti i obrađivati podatke.

Volfgang Epler iz ITAS-a upozorava: „Ne sme se dozvoliti da postanemo previše zavisni.“

Naučnicu iz Fraunhofera Helcle teši pomisao da je „rasprava o digitalnom suverenitetu u poslednjih dvanaest meseci ojačala“.

Ipak, naglašava da je „veoma važno da politika u Nemačkoj pažljivo prati gde se podaci skladište i ko ima pristup. To je ključno pitanje za zaštitu konkurentnosti nemačke industrije.“