Komercijalna svemirska industrija – kakve su šanse Nemačke?

Svemirska industrija je posao težak milijarde. Obim tržišta iznosi oko 600 milijardi američkih dolara, prema studiji konsultantske kuće Roland Berger i Saveza nemačke industrije (BDI). Tendencija je u porastu. Do 2040. može da poraste na dva biliona evra. To je otprilike četiri puta više od saveznog budžeta Nemačke u 2025. godini.

Mnogi žele deo tog kolača. Pojam „Novi svemir“ (New Space) označava komercijalizaciju svemirskih aktivnosti, koju sve više pokreću privatne kompanije.

Trenutno se 150 milijardi ulaže u tzv. apstrim-tržište, odnosno u proizvodnju infrastrukture potrebne na Zemlji i u svemiru, poput nosača raketa i satelita. Najveći deo, oko 450 milijardi američkih dolara, troši se na daunstrim-sektor, odnosno na korišćenje svemirske tehnologije, satelitskih signala i prikupljenih podataka za stvaranje komercijalnih aplikacija i usluga na Zemlji.

„’Novi svemir’ je već danas u velikoj meri poslovanje s podacima“, kaže Matijas Vahter iz Saveza nemačke industrije. On je izvršni direktor „Nove smevirske inicijative“ Nemačke i šef odeljenja za inovacije, bezbednost i tehnologiju u BDI.

Pretvaranje svemira u poslovni prostor

Od svojih početaka, svemirska delatnost iz temelja se promenila. Tokom Hladnog rata bila je to pre svega trka između SAD i Sovjetskog Saveza. Podsticaji i novac dolazili su od države.

Oko 2000. godine države su sve više preuzimale ulogu kupca. Lansiranja raketa, sateliti i druge usluge od tada se sve češće kupuju od privatnih kompanija. To je bio trenutak nastanka kompanija SpaceX i Blue Origin.

Prekretnica su bile višekratno upotrebljive rakete. One su znatno pojeftinile transport u svemir, čime su se za mnoge druge firme otvorile nove primene i poslovna područja. Cene lansiranja raketa u poslednjih 20 godina pale su za 90 odsto, izračunala je konsultantska kuća Mekinsi.

Čime privatne firme zarađuju u svemiru?

SpaceX i Blue Origin dominiraju u javnom prostoru, ali uz njih postoji mnogo drugih firmi koje posluju u svemiru – između ostalog i u Nemačkoj. Pritom se ne radi samo o raketama i satelitima, nego i o poslovima koje omogućava svemirska tehnologija.

Tako na primer, prema podacima BDI, oko tri četvrtine svemirskih preduzeća ima klijente iz klasičnog privrede. Pametna poljoprivreda, logistika, „Industrija 4.0“, nadzor infrastrukture ili autonomna vožnja – sve više firmi iz brojnih sektora koristi podatke generisane satelitima. U sektoru su zastupljene sve veličine preduzeća – od start-apova, malih i srednjih poduzeća, pa do velikih sistemskih integratora.

„Usluge poput komunikacije, lociranja, navigacije, određivanja vremena i posmatranja Zemlje, bez svemirske tehnologije se nezamislive. Upravo će ta područja snažno da rastu“, smatra Bjern Hageman iz Mekinsija.

Uloga nemačkih firmi u „Novom svemiru“

U Nemačkoj postoje tri firme koje rade na nosačima raketa. Velika se očekivanja polažu u rakete kompanije Isar Aerospace iz Minhena. I Rocket Factory Augsburg i HyImpulse Technologies iz mesta Nojenštat am Koher razvijaju rakete koje su u fazama testiranja.

Osim toga, više firmi proizvodi satelite. „Imamo veoma mnogo daunstrim-kompanija koje koriste satelitske podatke i razvijaju nove poslovne modele zasnovane na podacima“, kaže Matijas Vahter. Tu spada i OHB iz Bremena, koji, između ostalog, razvija kompletne satelitske sisteme i komponente za rakete Ariane. Firma The Exploration Company iz Planega kod Minhena gradi višekratno upotrebljive svemirske kapsule.

OroraTech nudi rešenja za praćenje šumskih požara iz svemira. Sateliti firme ConstellR beleže toplotne obrasce koji upućuju na ljudske aktivnosti i preopterećenu infrastrukturu i životnu sredinu. Berlinska firma LiveEO potpuno automatski analizira satelitske podatke i informacije dronova, te globalno nadzire infrastrukturne mreže, recimo železničke pruge u Nemačkoj.

Skupa ulaganja – da li se uopšte isplate?

Kako bi privatni sektor nastavio dobro da funkcioniše, nemačka država mora da ulaže u svemir. To, između ostalih, traže Savez nemačke avio i svemirske industrije (BDLI) i BDI.

Ali nemačka privreda trenutno je u krizi. Ekonomski rast je slab i mora da se štedi – a za svemirsku industriju neophodna su velika ulaganja. Ipak, Nemačka sebi ne može da dozvoli da zaostaje za trendovima, smatra Vahter. „Svemirska delatnost nije pitanje prestiža, nego ključ za mnoge tehnologije budućnosti na Zemlji.“

Navigacija, komunikacija, merenje vremena i posmatranje Zemlje danas su ključni za kritičnu infrastrukturu, navodi konsultantska kuća Dilojt. I zaključuje da zato svemir spada u kritičnu infrastrukturu, te da zavisnost od inostranstva u ključnim sektorima nosi velike rizike.

Više – ali još uvek suviše malo

Nemačka će u sledeće tri godine da učestvuje u Evropskoj svemirskoj agenciji (ESA) s oko 5,4 milijarde evra. Znatno više nego u prošlosti. To je odlučeno krajem 2025.

Osim toga, u sledećih pet godina planira se da se uloži 35 milijardi evra u vojne svemirske sposobnosti. Takve svemirske usluge mogu delimično da se koriste i u vojne i u civilne svrhe.

Zvuči mnogo, ali pitanje je da li je to dovoljno u poređenju s drugim državama? Godine 2024. SAD su imale tržišni udeo od oko 40 odsto, Azija 20 odsto, a Evropa 17 odsto. Kako bi Evropa zadržala svoj udeo do 2040, morala bi da ubrza rast. Za to su potrebna dodatna ulaganja od 237 milijardi evra, izračunala je konsultantska kuća Roland Berger. A da bi se udeo Evrope do 2040. na globalnom svemirskom tržištu povećao na 25 procenata, Nemačka bi morala da poveća godišnja ulaganja u svemir sa četiri milijarde na deset milijardi evra.

Pritom samo povećanje ulaganja nije dovoljno, ukazuju u kući Roland Berger: privatnom sektoru treba pomoći da inovacije uspešno pretvori u biznis. Zahtevi su: manje birokratije, manje regulacije, strukturne reforme i državne narudžbine.

Pred nama je velika trka ako želimo da sustignemo Amerikance, smatra Vahter i kaže: „Tehnološki se ni u kom slučaju ne moramo kriti. Ono što Amerikanci rade na mnogim tehnološkim područjima, možemo i mi. To se vidi i po tome što u vrlo mnogo američkih programa zauzimamo istaknute pozicije.“