1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Kosovom na građane

2. avgust 2018.

Hiperventiliranje političara i medijska histerija na temu Kosova doživljavaju svoj vrhunac. DW analizira kako tema koja zapravo nije u vrhu prioriteta građana dominira agendama političara i čemu to uopšte služi.

https://p.dw.com/p/32Tud
Foto: DW/D. Dedovic

Svakodnevno se na temu Kosova u srpskim medijima iznese barem desetak novih „konačnih rešenja“, i isto toliko demantija, nekoliko vesti „iz proverenih izvora“ i isto toliko korekcija tih „saznanja“. Reklo bi se, ili je razrešenje zaista blizu, ili političari na uobičajeno trapav način pokušavaju da problem Kosova ostane večna tema za emotivnu manipulaciju građanima i obračun sa političkim protivnicima.

Medijska galama je mnogima dokaz da srpske vlasti zbilja ne očekuju bogzna kako dobro rešenje za Kosovo, što uostalom priznaje i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Da li se čitave medijske akcije organizuju kako bi se javno mnjenje pripremilo za takav razvoj događaja?

Kosovo na šestom mestu

Građani Srbije, sa druge strane, kao da nisu previše opterećeni problemom Kosova, što pokazuju i istraživanja javnog mnjenja. Daleko ispred Kosova kao glavne probleme – i svoje i srpske – navode pitanja ekonomije, životnog standarda, zdravstva, sudstva, školstva, kriminala i korupcije. Kako objasniti raskorak između medijske slike i onoga što su stvarni prioriteti građana Srbije?

„Kosovo nije, što bi se reklo, životna tema, ali su je takvom napravili i vlast i opozicija stereotipom da ako se izgubi Kosovo gubi se praktično sve“, kaže za DW književnik Filip David. „Svi znaju da je to floskula, ali to niko ne želi da prizna. Ni sam predsednik Vučić ne zna šta će sa Kosovom: sa jedne strane govori da se moramo dogovoriti i ne smemo ostaviti zamrznuti konflikt, a sa druge mediji pod njegovom kontrolom tvrde da Kosovo po svaku cenu ostaje u Srbiji.“

Politički analitičar Milan Nikolić i iz svojih istraživanja zna da je Kosovo na petom ili šestom mestu liste prioriteta građana. Međutim, upozorava, to ne treba mešati sa mogućnošću manipulisanja emocijama.

„Jeste da građani u ovom trenutku, kada se ništa dramatično ne dešava na Kosovu, razmišljaju o zapošljavanju i životnom standardu. Ali, to može veoma brzo da se promeni u slučaju nekih dramatičnih dešavanja na Kosovu, nekim novim pogromom Srba ili drugim incidentima. U mirnim okolnostima Kosovo jeste na šestom mestu, ali ono vrlo brzo može da dospe na prvo mesto“, navodi Nikolić za DW.

I Vučić i opozicija dižu buku

Podizanje medijske temperature Nikolić tumači približavanjem konačnog rešenja, koje izaziva nervozu kod vlasti. „To rešenje zaista može da nanese veliku političku štetu predsedniku Vučiću. Kako sada stvari stoje, najverovatnije je da Srbiju čeka rasplet u kojem će izgubiti sve, a neće dobiti ništa. Zato on koristi medije koje kontroliše da naprave buku, da se on bori, ali da je to strašno teško, da nema razumevanja i tako dalje. Što je delimično i tačno“, ocenjuje Nikolić.

Brüssel EU-Kommission | Hashim Thaci, Federica Mogherini & Aleksandar Vucic
Foto: Europäische Kommission

Filip David pak ovu pojavu vidi kao najobičniju borbu za očuvanje vlasti ili, u slučaju većeg dela opozicije, za sticanje vlasti. „Normalno bi bilo da opozicija insistira na tome da se zaista postigne dogovor i pronađe rešenje za Kosovo, ali oni upravo govore suprotno: ne bi trebalo pregovarati, to će biti izdaja Srbije.“

„Ovde nema nikakve političke volje da se problem reši, a i kad se bude rešio, ništa se posebno neće dogoditi. Dosta puta smo već čuli prilikom izručenja Miloševića i Karadžića kako će se narod pobuniti i da će doći do ustanka, ali na kraju se skupilo stotinak ljudi“, podseća David.

Opozicioni Savez za Srbiju postavio je problem Kosova visoko na svojoj agendi, pokušavajući da tu Vučića prestigne zdesna. Dok se raznorodni partneri, od Demokratske stranke preko Narodne stranke sve do Dveri nisu usaglasili da u svojih trideset tačaka pomenu spremnost da se nastavi evropski put, jesu se eksplicitno usprotivili Vučićevom načinu vođenja pregovora sa Prištinom.

Naši sagovornici smatraju da je to pogrešan pristup, i da opozicija ne bi trebalo da Kosovo koristi kao ključan način za rušenje Aleksandra Vučića. „Opozicija možda i uspe da na toj temi sruši vlasti, ali će onda njoj ostati taj vruć krompir. A situacija za Srbiju neće biti ništa bolja“, napominje Nikolić.

Besmisleni referendum?

Filip David ocenjuje da tema odgovara i vlastima i opoziciji. „Kosovo je sada tobože glavni problem po kojem se opozicija razlikuje od Vučića, a zapravo su svi oni uglavnom protiv priznavanja Kosova. I ako izgube Kosovo kao temu, šta onda ostaje? Sve partije su načelno za poboljšanje životnog standarda, za borbu protiv korupcije, i tako dalje, i zato će taj kvazipatriotizam ostati neka tobožnja linija podele.“

Medijska mašinerija vlasti u punom pogonu pak neće imati nikakvog uticaja na sam problem i na svetske centre odlučivanja, ukazuje Milan Nikolić. On nije uveren da je to pametan potez vlasti kako bi pripremila domaće javno mnjenje za eventualni referendum. Jer, šta će uopšte biti pitanje tog referenduma?

„Zna se šta bi doneo referendum, to je nekih 70-80 odsto protiv nezavisnosti Kosova. A šta onda s tim? Da li ćemo reći svojim građanima, 'dobro, sada dajte svoju decu u vojsku pa da idemo ponovo to da osvajamo i časno izginemo?' Onda će građani reći da to neće. Pa šta hoćete? 'Hoćemo da Kosovo bude tamo gde je bilo i ranije.' To je nemoguće.“

Nikolić zaključuje da referendum „ne služi ničemu“ osim da se možda vlast iza njega sakrije i problem ostavi nekome drugom.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android