Rat protiv Irana: Šta je sve pogođeno u Teheranu?

Izrael i SAD napali su Iran 28. februara 2026. godine. Do sada je prvenstveno bila gađana vojna infrastruktura.

Prema izveštajima medija, posebno su teško oštećene fabrike raketa, postrojenja za gorivo i brojne lansirne pozicije. Međutim, pogođeni su i civilni objekti, kao i istorijske znamenitosti, poput Golestanske palate. U napadima je poginulo na stotine ljudi, među njima i veliki broj dece, dok su desetine hiljada osoba ranjene.

Koji vojni objekti su pogođeni?

Prema informacijama američkog Vašington posta od nedelje, tokom prve četiri nedelje rata pogođena su četiri centralna proizvodna postrojenja, kao i najmanje 29 baza za lansiranje raketa. Šteta se uglavnom odnosi na objekte za proizvodnju čvrstih i tečnih goriva, koja su osnova za pogon iranskih raketa kratkog i srednjeg dometa. Institut za istraživanje rata zabeležio je napade na više od 20 raketnih baza tokom sukoba.

Satelitski snimci, prema navodima Vašington posta, pokazuju da su u vojnim kompleksima Kojir, Parčin, Hakimijeh i Šahrud uništene desetine objekata. Takođe su zatrpani ili oštećeni brojni ulazi u tunele u kojima se rakete skladište pod zemljom.

Američka vojska nedavno je objavila i sopstvenu procenu: prema navodima njenih predstavnika, više od dve trećine iranskih proizvodnih kapaciteta za rakete i dronove je pogođeno, prenela je novinska agencija AFP 26. marta. Oštećena je i većina brodogradilišta.

U dosadašnjem toku rata protiv Irana, američke oružane snage su, prema rečima komandanta Centralne komande SAD, admirala Brada Kupera, pogodile više od 10.000 vojnih ciljeva. Kuper je to saopštio u video-poruci objavljenoj u sredu na platformi Iks.

Koja energetska postrojenja su pogođena?

Prema medijskim izveštajima, u vazdušnim napadima pogođena su ključna energetska postrojenja u Iranu. Posebno je teško stradalo gasno polje Južni Pars.

To do sada najveće otkriveno nalazište prirodnog gasa na svetu, smešteno u Persijskom zalivu, zajednički eksploatišu Iran i Katar. Taj region je od centralnog značaja za iranski energetski sektor i pokriva oko 70 odsto domaćih potreba za gasom.

Koliko je civilnih objekata pogođeno?

Prema navodima iranskog Crvenog polumeseca od nedelje, više od 100.000 civilnih objekata je oštećeno ili uništeno. Samo u glavnom gradu Teheranu pogođeno je gotovo 40.000 stambenih zgrada i poslovnih objekata, navela je ta humanitarna organizacija na platformi Iks.

U protekle četiri nedelje navodno je napadnuto i oko 600 škola, kao i gotovo 300 zdravstvenih ustanova. Ti podaci ne mogu se nezavisno potvrditi.

Iransko ministarstvo zdravlja je, prema nemačkoj novinskoj agenciji dpa, saopštilo da je od početka rata poginulo više od 1.900 ljudi, među njima 240 žena i više od 200 dece. U istom periodu ranjeno je više od 24.800 osoba, navodi se u izveštaju od 26. marta. Svetska zdravstvena organizacija sredinom marta je navela brojku od oko 1.300 poginulih u Iranu.

Koje istorijske građevine su oštećene?

Prema agencijskim izveštajima, u bombardovanju su oštećeni i desetine kulturno-istorijskih građevina i lokaliteta, uključujući palate, džamije i praistorijska nalazišta. Među njima je i Golestanska palata u Teheranu, koja je od 2013. godine na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine.

Vlada je širom zemlje zabeležila štetu na 131 istorijskom objektu, navodi se u saopštenju objavljenom u ponedeljak. Najteže je pogođena provincija Teheran sa 61 oštećena objekta/lokacije, zatim kulturna metropola Isfahan sa 23 oštećena kulturna dobra, uključujući i poznatu palatu Čehel Sotun.

Neposredno nakon početka rata, iranska vlada pozvala je na zaštitu kulturnih institucija. Unesko je saopštio je da je „svim uključenim stranama dostavio geografske koordinate svetske baštine i drugih značajnih kulturnih spomenika kako bi se izbegla moguća oštećenja“.