Sabotaža i špijunaža: Nemačka pod pritiskom

„Nismo u ratu, ali više nismo ni u miru“, rekao je Fridrih Merc u septembru. Time je nemački kancelar, političar iz redova Hrišćansko-demokratske unije (CDU), možda prilično tačno opisao stanje koje važi za Nemačku. Najkasnije od protivpravnog napada Rusije na Ukrajinu u politici i bezbednosnim službama govori se o „hibridnom ratovanju“.

Taj spoj vojnih i obaveštajnih akcija, često praćen obmanjujućom propagandom, pogađa Nemačku svom svojom snagom. Klasične metode su sabotaža, špijunaža i dezinformacije, s ciljem da se stanovništvo ozbiljno uznemiri.

Sistem ranog upozoravanja

Pravovremeno prepoznati opasnosti kako bi se sprečilo nešto gore – to je osnovni zadatak Saveznog ureda za zaštitu ustavnog poretka (BfV). Tako se, naime, u Nemačkoj zvanično zove obaveštajna služba za unutrašnjost. Njen predsednik, Sinan Selen, s obzirom na te pretnje, više nego ikad insistira da se njegovoj službi daju veća ovlašćenja.

Koji problemi i koji neprijatelji demokratije ga najviše brinu – to je objasnio na godišnjem simpozijumu u Berlinu: „Imamo komunikaciju koju delimično više ne možemo da dešifrujemo. Imamo aktere koji deluju pod pseudonimima.“ Taj zaključak Selen je povezao s jasnim zahtevom upućenim političarima: „U te oblasti moramo da imamo mogućnost da prodremo kao obaveštajna služba.“

Iz vlade obećavaju podršku

Da bi postigao taj cilj, šef BfV-a računa na izmene bezbednosnih zakona. Ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint, iz konzervativne Hrišćansko-socijalne unije (CSU), već je najavio reforme. Podrška stiže i iz kabineta nemačkog kancelara, gde Filip Volf koordinira tri ključne obaveštajne službe: Savezni ured za zaštitu ustavnog poretka (BfV), Obaveštajnu službu za inostranstvo (BND) i Vojnu kontraobaveštajnu službu (MAD).

Volf smatra da su potrebni veći nadzor interneta i čuvanje IP-adresa. Kao i dozvola da bezbednosne službe lakše razmenjuju lične podatke. Međutim, uopšte nije sigurno da li će to biti moguće. Opozicione stranke i organizacije civilnog društva gotovo uvek su se žalile Saveznom ustavnom sudom protiv strožih zakona – i često uspevale.

Uzor Francuska i Holandija?

Predsednik Saveznog ureda za zaštitu ustavnog poretka, Selen, ipak je optimista i ukazuje na mogućnosti u drugim državama Evropske unije: Francuska i Holandija su „znatno ispred“, rekao je na berlinskom skupu. Drugim rečima – u tim zemljama postoje manja pravna ograničenja pri nadzoru sumnjivih osoba i ne tako stroga zaštita podataka.

Kako će se razvijati saradnja obaveštajnih službi s SAD, trenutno je teško proceniti nakon nedavno objavljene bezbednosne strategije predsednika Donalda Trampa. „Iz takve strategije još ne bih izvlačio zaključak da prekidamo sa Amerikom“, rekao je Selen i dodao: „Ne verujem ni da ti naši partneri prekidaju s nama.“

Zavisnost od SAD treba smanjiti

Istovremeno, predsednik nemačke obaveštajne službe za unutrašnjost naglasio je da saveze treba stalno preispitivati i razvijati. Evropa pritom, kako dodaje, mora postati „nezavisnija od SAD“. Selen pritom misli i na sopstvene IT-programe za nadzor i analizu digitalne komunikacije.

Mnoge zemlje za to koriste kontroverzni američki softver Palantir, oko čije upotrebe se u nemačkim bezbednosnim službama već dugo vodi rasprava. Šef Službe za zaštitu ustavnog poretka pokazuje simpatije za domaću alternativu: „Imamo industrije, imamo firme koje to mogu.“ Možda ih treba više podržati, rekao je Selen.

Posebno ugrožena – kritična infrastruktura

Karlo Masala, vojni ekspert s Univerziteta Bundesvera u Minhenu, opisao je rusku strategiju prema članicama NATO kao „sve smeliju“. Nemačka se, tvrdi, smatra posebno privlačnom metom iz ruske perspektive: „Mi smo čvorište“, rekao je Masala, misleći na centralni položaj u Evropi, ali i na strateški značaj unutar NATO.

Stručnjaci poput Masale zato sumnjaju upravo na Rusiju kada je reč o sve češćim sabotažama na železničkim prugama, aerodromima i u snabdevanju vodom i strujom.

Dronovi iznad minhenskog aerodroma

Početkom oktobra za naslovne strane pobrinuli su se dronovi iznad aerodroma u Minhenu (Bavarska), koji su duže vreme paralisali rad. Cilj je bio da se ljudi zastraše, rekao je Masala. Naveo je i još jedan mogući motiv: „Pokazati da vaša bavarska pokrajinska vlada nije u stanju da nešto preduzme.“ Služba za zaštitu ustava može na takve scenarije da upozori, ali ne može da ih spreči.